Bankarska perfidnost i bezobrazluk

Dokument koji sam podelio sa vama predstavlja dokumentovan akt najgoreg mogućeg odnosa prema klijentu i perfidnosti bez premca. U pitanju je obaveštenje Raifaisen banke o samoinicijativnom povećanju kreditnog limita po tekućem računu za fizička lica. Banka na svoju ruku promeni nešto na tekućem računu,  za šta nemaju saglasnost klijenta, i onda mu natovare još i obavezu da piše kojekakve izjave i podnosi im ih, ukoliko se ne slaže sa tim, a sve u cilju guranja klijenta u još veći minus. 
Nekome će se možda na prvi mah učiniti da je to olakšanje za klijenta. Medjutim, iza toga se krije želja banke da klijenta gurne u još dublji minus i veće zaduženje, pri čemu se on tereti da piše izjave i odlazi u banku gde mora da čeka na red kako bi predao izjavu u kojoj traži nešto što nije ni zahtevao??! 
Po kom osnovu banka sme da promeni bilo šta u vezi klijentovog računa bez izričito njegovog zahteva, te kako to banka može da vas obavezuje na bilo kakve aktivnosti ako to nije finansijski pokriveno? 

Da li banka plaća vas, ili vi njih? Mislite o tome.  

Apple No design - uspon i pad imperije

Isprovociran nekim ranijim komentarima oko iPhone dizajna koji su ponovo pokrenuli razmisljanje u tom pravcu odlucih se da napisem svoje vidjenje Apple No design-a.

Opste je poznato da je Apple svoju reputaciju stekao radeci hi end proizvode koji su bili namenjeni imucnijem delu trzista, za razliku od ostalih proizvodjaca PC-ja, baziranih na mainstream resenjima za obicne smrtnike. Sa vecom popularnoscu i ulaskom na trziste mobilne telefonije, odnosno pojavom iPhone-a, Apple je napravio jedan novi iskorak u dizajnu u odnosu na tadasnje brendove koji su drzali trziste. 

Prestizni modeli Nokije, Samsunga, Sony Ericcsona koji su bili prenatrpani dugmicima i raznim dzidzabidzama, odjednom su pali u senku naspram cistoce minimalizma koji uvodi Apple sa svojim iPhone mobilnim uredjajem, sa naravno glavnim adutom - touchscreen mogucnostima. Taj momenat pravi revoluciju u istoriji mobilne industrije i pravi ogroman jaz medju konkurencijom. 

iPhone donosi jedno sasvim drugacije korisnicko iskustvo, sa potpuno novim, ultra minimalistickim pristupom potpune svedenosti u dizajnu na samo ono sto je nuzno za upotrebu. Apple time obezbedjuje sebi apsolutnu dominaciju na trzistu i novi trend u dizajnu. Opozit svemu, novi no design postaje trend. Minimalizam prevladava pretrpanost, a touchscreen obicne dugmice. Ekskluzivizam je obezbedjen.

Godine koje prolaze dovode znacajnije igrace koji slede Apple, i cak ga prevazilaze. Samsung, Sony Ericcson, LG, HTC, unapredjuju svoje modele podredjujucih ih sve vise iPhone stilu. U zelji da se osvoji trziste dizajn polako postaje od Applovog hi enda - mainstream, cak i low end korisnici dobijaju parcence onoga o cemu su do juce mogli da samo sanjaju. Apple minimalizam polako pocinje da gubi svoj sjaj i nedostiznost, izbacujuci modele koji se samo po veoma sitnim funkcijama razlikuju. Dizajn ostaje isti.

Sta se desilo? Da li je Apple stvarajuci svoje minimalisticko cedo zapravo sebi postavio granicu preko koje nema dalje? 

Prilicno bedan pokusaj da se revolucija u dizajnu nastavi predstavlja pokusaj Mac Pro. Vaza za cvece, drzac olovaka ili solje kafe, Apple pokusava da ovim dizajnom napravi isti korak koji je nekada napravio sa iPhone-om, pokusavajuci da korisnike uveri kako kucista za racunar treba da budu valjkastog oblika, umesto onog klasicno pravougaonog na koji smo svi vec navikli. Medjutim, ovde nema vise tog opravdanja kao sto je bilo kod iPhone-a, te ovaj dizajn korisniku ne donosi nista novo, osim vise problema, jer ima samo 4 usb ulaza, audio/video ulaze sa zadnje strane,  i nema dvd drive. 

Da bi nadoknadio svoj ekskluzivizam ka samo gornjem delu trzista, Apple mora da poziconira visoko svoje modele, ali tako da to prevazilazi granice zdravog razuma. Ako uzmemo da je dobar PC danas moguce sklopiti za 600-700 dolara, porazava ideja da korisnik treba da ulozi preko 3000 dolara za najjednostavniji model Apple Mac Pro racunara. Sa druge strane, Apple pozuruje da korisnike resi problema prisutnosti DVD drajva, koji je i dalje u sirokoj upotrebi kao standard. Suzava korisniku mogucnosti funkcionalnosti naspram dizajna koji nema svoje realno opravdanje, niti ima ideju. Ovaj projekat predstavlja pucanj u prazno, dok sledeci iPHone izlazi sa vec gotovo identicnim dizajnom kao i prethodni. Sada medjutim iPhone vise nema tu vrstu privlacnosti koju je imao ranije, te podseca sve vise kao na pokvarenu plocu koja se vrti u nedogled. Kada se uporedi sa ostalim modelima, sadasnji iPhone design izgleda kao da mu mnogo toga nedostaje. Umesto ekskuzivnosti vidimo zapravo klot dizajn koji ne izlazi u susret ni osnovnoj ergonomiji, odnosno drugim recima dizajn koji je odavno prejahan. Car je go.

Apple sa svojim dizajnom kao da zeli korisnicima da kaze kako nemaju pravo na svoju licnost ili bilo kakve druge razlicitosti. Svi ste isti. Apple ne podrzava invidualnost vec uniformnost, a od nas pravi istancovane monolitne stubice, cija je jedina svrha postati clan mistifikovane loze Apple-a.

Americki plakar - srpska cena

Pretpostavljam da ste imali prilike da se sretnete sa cenama izrade americkih plakara, ali i kuhinjskih elemenata, polica i slicnih komada namestaja. Ovog puta zelim da se osvrnem iskljucivo na americke plakare buduci da predstavljaju sasvim sablonske elemente za koje nije potrebna ni kreativnost niti vestina da bi se napravili.
Ono sto me najvise intrigira jeste cena. Svi koji su imali prilike da se raspitaju nesto vise o tome mogli su da saznaju da se cena americkog plakara na srpskom trzistu krece od 800-900 evra na vise. Cifra koja predstavlja ne malu sumu za srpsku porodicu. Da se razumemo, ne govorimo o potrebama firme za poslovanje, marketing ili slicno, vec elementu koji bi bio potreban svakoj iole prosecnoj porodici. Cena kao takva predstavlja 2-3 prosecne srpske plate.

Ali hajde da vidimo prvo racunicu i sta je od materijala potrebno za jedan americki plakar. Uzmimo da se radi o klasicnom plakaru dimenzija 2x3m, bez ledja, bez dna i bez plafona. Dakle samo 2 ploce od furnira dimenzija 2x3 m za frontove, police i nosace - pregrade. Ukupna racunica bi bila ovakva, zaokruzivacemo na vise:
1x (2x3m) = 6 kvm
3 x pregrade visine 2x 50 cm (dubina) = 4 kvm
10 x (30x50 cm) da kazemo za policice = 3 kvm  

Sve zajedno dolazimo do toga da nam treba nesto oko 13, neka bude i 15 kvm furnira za ovo zadovoljstvo. Ako uzmemo u obzir da 1 kvm furnira kosta oko 7-8 evra, dakle radi se o cifri od oko uvrh glave 100-120 evra. Btw treba uvek uzeti u obzir da se daje odredjeni popust na cene (rabat) za one koji cesto porucuju robu, te se bave izradom namestaja. Dakle cena materijala bi bila jos niza.

Sada idemo dalje. Da bi se napravio ceo plakar obavezno je da se zna unapred gde ce sta ici. Dakle, potreban je nacrt. Nacrt mozete skinuti vec gotov sa interneta a mozete i sami praviti prema zelji porucioca, pri cemu to predstavlja skuplju varijantu. Svi delovi i rupe za srafove se mogu poruciti od dobavljaca materijala, tako da kupac dobija sve gotovo.

Jos jedna bitna stavka su okovi za namestaj. Okovi kostaju od 10-15 evra po komadu, i potrebno je najmanje izdvojiti jos 100, neka bude i 150 evra za to. Tu dolazimo do racunice od 250-270 evra.

Posto je materijal isporucen na adresu i nacrt gotov, treba jos samo odneti sve na adresu kupca i sastaviti. Buduci da postoje rupe za srafove, nije ih potrebno busiti, dakle samo sklapanje. Dobro uvezban majstor moze da to sve sklopi za 3-4 sata, ako radi sam. Dakle jedno popodne. Neka bude da mu dnevnica za to bude 50 evra. Tu dolazimo do finalizovanja cele stvari.

Dakle ukupna cena za sve navedeno je 250+50= 300-320 evra. To je cena americkog plakara koliko kosta neciji rad + materijal sa svim potrebnim stvarima.

Sve ostalo, dakle od 500 evra pa na vise predstavlja neciju cistu zaradu. 

Internet prodaja - web sajt na kilo

Nase trziste web dizajn uslugama je postalo prezasićeno. Kada kucate na Google pretraživaču reči kao što su izrada web sajta, ili izrada sajta, otvoriće vam se ogroman broj web sajtova koji su iznikli ni iz čega. Dobar deo njih predstavljaju sajtove reklame drugih dizajnerskih kuća koje na taj način pokušavaju da se bolje pozicioniraju na internetu. Drugu polovinu čine različite tzv"Firme" odnosno subjekte koji sebe samo predstavljaju na taj nacin, iako najcesce iza toga stoje vrlo nisko kvalifikovana lica koja cesto bez ikakvog veceg znanja promovisu sebe u svetlu vrsnih profesionalaca za usluge izrade web sajtova i projektovanje internet sistema.

Da se razumemo, izrada web sajtova nikako nije ni cisto kreativan posao za web dizajnera, ali ni cisto tehnicki posao za nekoga ko nema dodira sa estetikom i kreativnoscu. Ipak, na nasem trzistu se tu pojavljuje dodatna kategorija onih koji ni sa jednim ni sa drugim nemaju veze, ali savladavsi neke grube osnove mogu da postave tzv template, sablonska resenja web sajtova najcesce pod WordPress ili Joomla platformom. Za instalaciju ovakvih sajtova ne treba vam nikakvo posebno znanje programiranja, svako vec sa par nedelja moze da ovlada time. Znajuci da je izrada web sajtova uvek potrebna firmama, pojedinci, amateri tako krecu da se bave izradom sajtova kao profitabilnom aktivnoscu, pokusavajuci da na taj nacin dodju do lake zarade. Da se razumemo, kada kazemo zarade, ovde se ne misli na neke vece svote novca, jer ti isti znaju da ne mogu cenovno da konkurisu jacim firmama sa jacim portfolijima i referencama, te cenu spustaju do maksimuma, gde cesto cena prelazi u vrlo simbolicne sume izrade. 

Sa druge strane, to rezultuje time da cesto prihvate poslove za male sume kojima nisu dorasli, te se sve zavrsava time sto pobegnu sa lica zemlje i nestanu, ostavljajuci svoje klijente za sobom i bez ulozenih para i bez ikakve usluge. Kako su ulozene pare previse male, a ne postoje tragovi o pruzaocu usluga (najcesce postoji samo mobilni telefon na web sajtu, ni fiksni telefon ili adresa, kako ih poreska inspekcija ne bi nasla) tako klijent ostaje nepovatno ostecen, i sto je jos gore za ostale pruzaoce usluga koji imaju realnih kvaliteta i kredibiliteta, gubi poverenje u bilo koga za dalju saradnju, i ostaje u ubedjenju da usluga treba da kosta onoliko koliko mu je neko naplatio. 

Sa tim u vezi u jednoj diskusiji na internetu sam ispisao jedan pasus koji vam moze pomoci da dublje sagledate ovaj problem, a koji cu sa vama ovde podeliti:

  , . Ne formiras ti cenu prema tome kako zelis, vec uzimajuci u obzir neke realne procene i trzisne uslove. Ne mozes da poslujes tako da ti troskovi budu veci od prihoda. Medjutim ima dosta "firmi" ciji su jedini troskovi struja koju potrose za racunar i internet koji koriste. Da ne rade to sto rade gubili bi vreme blejuci ispred zgrade. Oni mogu da posluju za bilo koje pare, jer su bilo koje pare vece nego kad su bez pare. Tesko da bi to moglo da se nazove poslovanjem, buduci da se svodi na mobilni telefon na sajtu, domen i par reci o tome da se vidi da nesto znaju, kao ovi diletanti ovde. Firme nema, nema ni racuna, poreza ni doprinosa, pa prema tome cena moze da se formira kako god zelis. A najcesci rezultat celog rada zasniva se na to da se nesto uvek da zbudziti. Ono sto se ne zbudzi, od toga se pobegne i najcesce zajedno sa parama onoga koji je na to naseo. A kako nema firme tako ni nemas za sta da se uhvatis, osim za glavu, jer su i male pare velike kada odu budzasto.

Ono sto ostaje problem jeste kako se zastiti od ovakvih pojedinaca? Jedno od resenja jeste da se za agenciju sa kojom cete raditi opredeljujete na osnovu nekoliko kriterijuma:

1. Portfolio - pogledajte kako izgledaju dosadasnji radovi agencije, za koga su sve radili i da li vam to deluje dovoljno kvalitetno i originalno
2. Reference - ko su firme za koje je agencija radila, da li su to male str i szr radnjice i preduzetnici ili vece firme i sistemi? Neki put neko u portfolio stavi radove za firme koje ne postoje, odnosno poslove koji nisu realizovani. Samo poslovi koji su realizovani predstavljaju neciji kredibilitet, sve ostalo je decija igrarija.
3. Preporuke - obavezno pogledajte preporuke na sajtu agencije koja se bavi uslugama web dizajna i izrade sajtova
4.Vreme postojanja agencije - mnoge agencije su registrovane juce ili su tek u procesu registracije, sto dovodi u pitanje radove koje imaju iza sebe
5. Prezentacija tima - kao sto smo rekli izrada sajta nije one man show, pogledajte ko stoji zapravo iza agencije koja se promovise na sajtu
6. Cena - ne bi smo vam savetovali da poslujete sa agencijama koje nude nize cene izrade sajtova od 200 evra, jer nije realno ocekivati da dobijete bilo sta iole kvalietno za taj novac